| SAOPŠTENJE ZA JAVNOST |
ŽALBENO VEĆE
|
| (Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument.) |
|
Žalbeno veće Milanu Martiću potvrdilo kaznu od 35 godina zatvora
Žalbeno veće danas je potvrdilo kaznu od 35 godina zatvora izrečenu Milanu Martiću, bivšem političkom vođi Srba u Hrvatskoj, za zločine počinjene nad Hrvatima i drugim nesrbima u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine.
Žalbeno veće je potvrdilo Martićevu krivicu po 16 tačaka za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, uključujući progone, ubistvo, deportaciju, napade na civile i bezobzirno uništavanje civilnih područja.
Od 1991. do 1995. Milan Martić je obavljao dužnosti ministra unutrašnjih poslova, ministra odbrane i predsednika samoproglašenog entiteta Srba iz Hrvatske poznatog pod nazivima “Srpska Autonomna Oblast Krajina” i “Republika Srpska Krajina”.
Pretresno veće je 12. juna 2007. zaključilo da je Martić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj stvaranje jedinstvene srpske države putem nasilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva koje je nastanjivalo područja pod njegovom kontrolom.
Pretresno veće je zaključilo da je gotovo celokupno hrvatsko i drugo nesrpsko stanovništvo proterano sa područja pod Martićevom kontrolom. Njegova krivica je potvrđena za zločine počinjene, između ostalog, u Hrvatskoj Dubici, Baćinu, Saborskom, Lipovači, Škabrnji, Nadinu, i Bruškoj. Osim toga, on je 2. i 3. maja 1995. naredio neselektivno granatiranje grada Zagreba tokom kojeg je sedam ljudi poginulo, a više od 200 ranjeno.
Obe strane u postupku su uložile žalbu na prvostepenu presudu.
Odbrana je zahtevala da se Martiću izrekne oslobađajuća presuda ili da mu se ponovo sudi na osnovu nekoliko navodnih činjeničnih grešaka i pogrešne primene prava. Tužilaštvo je podnelo jedan žalbeni osnov, zahtevajući reviziju kazne zbog navodne pogrešne primene prava.
Žalbeno veće je odbilo devet osnova za Martićevu žalbu i prihvatilo dva podosnova petog osnova za žalbu, ukidajući osuđujuću presudu za navode konkretnih zločina počinjenih u Benkovcu, Cerovljanima, Vukovićima i Poljanku.
Žalbeno veće je odbilo Martićev argument da je Pretresno veće pogrešilo zbog toga što nije uzelo u obzir relevantne kontekstualne faktore, konkretno, političke ciljeve srpskog rukovodstva.
"Martić nije osuđen zbog svojih političkih stavova ili političkih ciljeva srpskog rukovodstva. Pretresno veće je zapravo konstatovalo da su Martić i druge političke i vojne vođe u sprovođenju političkih ciljeva počinili teška krivična dela", rekao je predsedavajući sudija Fausto Pocar, tokom izricanja današnje presude.
Žalbeno veće je prihvatilo jedini žalbeni osnov tužilaštva, u kojem se tvrdi da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo kada je zaključilo da osobe hors de combat, to jest, vojnici koji nisu u stanju da aktivno učestvuju u neprijateljstvima (na primer, ukoliko su ranjeni ili zarobljeni), ne mogu biti žrtve zločina protiv čovečnosti.
Žalbeno veće je zaključilo da ukidanje navedenih nalaza u žalbenom postupku ne iziskuje reviziju izrečene kazne.
Milan Martić će ostati u pritvorskoj jedinici Međunarodnog suda do okončanja priprema za njegovo prebacivanje u državu u kojoj će služiti ostatak zatvorske kazne.
Prvobitna optužnica protiv Milana Martića podignuta je 25. jula 1995. godine. Nakon nekoliko godina skrivanja, on se predao Međunarodnom sudu 15. maja 2002. Suđenje je počelo 13. decembra 2005. i završeno je 12. januara 2007. godine.
Od svog osnivanja pre 15 godina, Međunarodni sud je podigao optužnice za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije protiv 161 lica. Postupci protiv 116 lica su okončani.
******
Sažetak presude:
http://www.icty.org/x/cases/martic/acjug/bcs/081008bcs_summary.pdf
Podatke o ovom predmetu možete naći na:
http://www.icty.org/cases/party/733/4
*****
Postupke u sudnicama možete pratiti na internet stranici Međunarodnog suda www.un.org/icty.
Hag, 8. oktobar 2008.
MOW/1287t