Pretresno veće danas je oslobodilo krivice po svim optužbama Ramusha Haradinaja, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na području Dukađina na zapadnom Kosovu, Idriza Balaja, bivšeg pripadnika OVK i komandanta specijalne jedinice poznate pod nazivom “Crni orlovi” i Lahija Brahimaja, pripadnika OVK stacioniranog u u Jablanici, koji je jedno kratko vreme bio i komandant Operativne zone Dukađin. Pretresno veće je naložilo da se oni odmah puste na slobodu.
Trojica optuženih su se teretili za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu ili alternativno, po drugim vidovima individualne krivične odgovornosti, za zločine koje su navodno počinili oni i drugi pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova tokom 1998. godine nad kosovskim Srbima, Romima/Egipćanima, kosovskim Albancima i drugim civilima u štabu OVK u selu Jablanica u opštini Đakovica. U optužnici se navode konkretni incidenti otmice ukupno 16 kosovskih civila, koji su, kako se navodi, u štabu OVK u Jablanici zatočeni i mučeni i s kojima se okrutno postupalo. U optužnici se takođe navodi da je osam od tih osoba ubijeno dok su bile u zatočeništvu OVK. Ovi navodi čine osnovu šest tačaka za kršenje zakona ili običaja ratovanja po kojima se terete Ramush Haradinaj i Idriz Balaj. Lahi Brahimaj se tereti po četiri od tih tačaka.
Pretresno veće se uverilo da su zločini koji se navode u tri tačke optužnice (tačke 3-5) utvrđeni, konkretno okrutno postupanje i mučenje svedoka 6, kosovskog Albanca katolika, Nenada Remištara, saobraćajnog policajca kosovskog Srbina, jednog neidentifikovanog Bosanca i Pala Krasniqija, Skendera Kuçija i svedoka 3, koji su sva trojica civili kosovski Albanci, kao i okrutno postupanje sa trojicom neidentifikovanih Crnogoraca. Pretresno veće je takođe utvrdilo da su delimično utvrđeni navodi jedne tačke (tačka 6), konkretno, prisilno uklanjanje dvojice kosovskih Albanaca, Nasera Like i Fadila Fazliua iz sela Žabelj. Dodatni navodi iz ove tačke, koji se odnose na okrutno postupanje i mučenje Fadila Fazliua i Nasera Like u štabu OVK u Jablanici nisu utvrđeni. Osim toga, Veće je utvrdilo da zločini koji se optuženima stavljaju na teret po druge dve tačke (tačke 1 i 2) nisu dokazani, konkretno, ubistvo i okrutno postupanje sa i mučenje dvojice kosovskih Roma Agrona Berishe i Burima Bejte, kao i Ivana Zarića, kosovskog Srbina, i ubistvo i okrutno postupanje s Ukëom Rexhepajem i Nesretom Alijajem, kosovskim Romima.
Pretresno veće je izložilo svoje zaključke u vezi s odgovornošću sve trojice optuženih za utvrđene zločine.
Ključni navod u optužnici je postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je navodni zajednički cilj bio da se konsoliduje potpuna kontrola OVK nad Operativnom zonom Dukađin protivpravnim uklanjanjem i zlostavljanjem kosovskih civila, koji su sarađivali ili za koje se pretpostavljalo da su sarađivali sa srpskim snagama ili na druge načine nisu podržavali OVK. Veće je zaključilo da “Tužilaštvo nije izvelo nikakve neposredne dokaze kojima bi se dokazalo da su utvrđeni zločini počinjeni u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata u kojem su učestvovala trojica optuženih” i dokaze koje je Tužilaštvo iznelo kako bi dokazalo ovaj navod smatra posrednim dokazima. Stoga nije zaključeno da su Ramush Haradinaj, Idriz Balaj i Lahi Brahimaj krivično odgovorni kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koji im se stavljaju na teret u optužnici.
U vezi s alternativnim vidovima odgovornosti za saučesništvo u navodima protiv trojice optuženih za zločine koji im se stavljaju na teret po tački 6, Pretresno veće je zaključilo da Tužilaštvo nije pružilo nikakve dokaze koji potkrepljuju te navode.
Prvobitna optužnica protiv Haradinaja i dvojice saoptuženih izdata je 4. marta 2005. godine. Sva trojica su se predala 9. marta 2005. godine. Suđenje je počelo 5. marta 2007. godine, a izvođenje dokaza tužilaštva završeno je u novembru 2007. Sva tri tima odbrane su odlučila da ne izvode nikakve dokaze. Pretresno veće je izreklo presudu 3. aprila 2008. Pretresno veće je zaključilo da ne postoje dovoljni dokazi da bi se utvrdilo postojanje udruženog zločinačkog poduhvata u vezi s počinjenim zločinima protiv čovečnosti i kršenjima zakona i običaja ratovanja i oslobodilo svu trojicu svake krivične odgovornosti za učešće u takvom poduhvatu. Haradinaj i Balaj su takođe oslobođeni svih alternativnih optužbi navedenih u optužnici. Lahi Brahimaj je proglašen krivim po jednoj tački za mučenje kao kršenje zakona i običaja ratovanja i po još jednoj tački za mučenje i okrutno postupanje kao kršenje zakona i običaja ratovanja, i osuđen na šest godina zatvora.
Žalbeno veće je 21. jula 2010. godine delimično ukinulo oslobađajuće presude i naložilo ponovno suđenje svoj trojici optuženih po šest tačaka optužnice koje se odnose na okrutno postupanje, mučenje i ubistvo zatvorenika u logoru koji je vodio OVK u Jablanici. Žalbeno veće je zaključilo da Pretresno veće nije preduzelo dovoljne mere kako bi suzbilo zastrašivanje svedoka koje je obeležilo tok suđenja, a posebno, da udovolji zahtevima tužilaštva da obezbedi svedočenje dva svedoka. Prema mišljenju Žalbenog veća, s obzirom na potencijalnu važnost tih svedoka za tezu Tužilaštva, greška Pretresnog veća je dovela u pitanje pravičnost postupka i dovela do neostvarenja pravde. Nakon toga, Veće je na ponovljenom suđenju saslušalo svedočenje ta dva svedoka, među ukupno 56 svedoka koji su svedočili.
Od svog osnivanja, Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teška kršenja humanitarnog počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 128 lica su okončani. Trenutno su u toku postupci protiv 33 optužena.
Celokupni tekst sažetka Presude Pretresnog veća
Postupke u sudnicama možete pratiti na vebsajtu Međunarodnog suda na www.icty.org