Predsednik Međunarodnog suda, sudija Theodor Meron, danas je izvestio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o napretku koji je MKSJ ostvario u ispunjenju svog mandata.

Predsednik je započeo svoje obraćanje obavestivši Savet bezbednosti o statusu preostalih prvostepenih i žalbenih postupaka pred MKSJ. Istakao je da je tokom 2014. godine Žalbeno veće izreklo dve presude i da se očekuje izricanje još jedne u januaru 2015, u predmetu  Popović i drugi, s više optuženih. Predsednik je naglasio da, iako će s početkom 2015. godine preostati četiri prvostepena i pet drugostepenih postupaka, očekuje se da će se do kraja godine taj broj smanjiti na jedan prvostepeni i jedan drugostepeni postupak.

Osim toga, predsednik je objasnio da će, i pored napretka ostvarenog u radu Međunarodnog suda, određene presude u prvostepenim i drugostepenim postupcima biti izrečene kasnije nego što je naznačeno u prethodnom izveštaju. Na primer,  istakao  je da se trenutno očekuje da će presuda Ratku Mladiću biti izrečena u martu 2017. ili kasnije.  To je posledica ponovnog otvaranja dokaznog postupka tužilaštva, pri čemu se suđenje sada odvija četiri dana sedmično. Predsednik je pružio nova uveravanja Veću da se ne očekuje da će ove izmene u datumima izricanja presuda uticati na zatvaranje Međunarodnog suda 2017. Godine.

Predsednik Meron se zatim osvrnuo na izazove s kojima se Međunarodni sud suočava u okončanju svog rada: zdravstveno stanje optuženih i zadržavanje zaposlenih. U vezi s lošim zdravstvenim stanjem određenih optuženih, predsednik je istakao da je suđenje Goranu Hadžiću trenutno odgođeno do januara, dok se suđenje Ratku Mladiću odvija po skraćenom rasporedu, u oba slučaja iz medicinskih razloga. Predsednik je takođe napomenuo da je Vojislav Šešelj trenutno privremeno pušten na slobodu zbog lošeg zdravstvenog stanja. 

Predsednik Meron je dalje objasnio da “pitanja u vezi sa zdravstvenim stanjem su neizbežna briga i sa sobom povlače pitanja humanitarne prirode. Iako Međunarodni sud ulaže sve moguće napore da obezbedi odgovarajuću zdravstvenu negu, razvoj događaja u vezi sa zdravstvenim stanjem optuženih nekada ostaje izvan naše kontrole, i, kao što sam siguran da Savet razume, može dovesti do odlaganja u radu Međunarodnog suda ”.

Predsednik je takođe izrazio zabrinutost u vezi sa zadržavanjem zaposlenih i  mogućim uticajem ovog pitanja na raspored izricanja presuda. Konstatovao je da “uprkos tome što su zaposleni posvećeni radu na svojim predmetima i obavljanju svojih dužnosti, mnogi od njih traže drugo zaposlenje, i u slučajevima ponuda koje se ne mogu odgoditi, oni napuštaju Međunarodni sud, ostavljajući nas bez dragocenog institucionalnog znanja i znanja o konkretnim predmetima”.

Iako je priznao da je njegov izveštaj usredsređen na proceduralna pitanja, predsednik je izrazio nadu da “… priroda ovih izveštaja neće dovesti do toga da se zaboravi širi kontekst izuzetno značajne uloge koju je imao, i koju i dalje ima, MKSJ, kako u postavljanju globalnih standarda u međunarodnom krivičnom pravu i pravosuđu, tako i u pomaganju učvršćivanja vladavine prava na lokalnom nivou”.

Predsednik je završio svoje obraćanje rečima zahvalnosti članovima Saveta bezbednosti na njihovoj kontinuiranoj podršci i posvećenosti. Naglasio je da su “… MKSJ, Mehanizam i drugi međunarodni sudovi su služili i nastavljaju da služe kao konkretan primer privrženosti okončanju nekažnjivosti”.