| SAOPŠTENJE ZA JAVNOST |
VEĆA
|
| (Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument.) |
Hag, 9. oktobar 1995.
CC/PIO/023t
Sudije zahtevaju da Međunarodni sud bude izuzet od budžetskih ograničenja
Sudije Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju održale su Osmu plenarnu sednicu od 4. do 6. oktobra 1995. godine u sedištu Međunarodnog suda u Hagu.
Na kraju ovog sastanka sudije su jednoglasno usvojile sledeću rezoluciju, koja je odmah prosleđena generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija:
Uticaj budžetskih ograničenja koja su Ujedinjene nacije nametnule Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju
“Sudije Međunarodnog suda su obaveštene o drastičnim finansijskim merama koje je Kancelarija podsekretara Ujedinjenih nacija za administrativne i upravne poslove nedavno nametnula svim organima Ujedinjenih nacija, uključujući i Međunarodni sud.
Sudije su svesne da generalni sekretar i dalje u potpunosti podržava Međunarodni sud, kako u smislu ideje, tako i njene primene. Same sudije su vrlo svesne teškog stanja u kom se trenutno nalaze finansije Ujedinjenih nacija i podržavaju sekretara Međunarodnog suda u njenim naporima da se, gde god je to moguće, izdaci svedu na minimum.”
Pa ipak, sudije Međunarodnog suda smatraju svojom dužnošću da generalnom sekretaru skrenu pažnju na neke praktične aspekte sprovođenja zahtevanih mera. Jedinstveni karakter Međunarodnog suda, krivično-pravosudnog tela s predmetima u toku, sa sobom povlači određene posledice koje možda nisu bili predviđene, i samim tim i neplanirane.
Sada kada je Međunarodni sud u potpunosti operativan, bilo bi u suprotnosti interesima pravde da se njegove aktivnosti ometaju na način na koji to traži Kancelarija podsekretara Ujedinjenih nacija za administrativne i upravne poslove, ograničavanjem putovanja i zapošljavanja novog osoblja. Značajan (ali ipak ne preteran) broj putovanja je element od ključne važnosti za aktivnosti Međunarodnog suda. Zabraniti istražiteljima i pravnicima da putuju na područje bivše Jugoslavije i šire kako bi sproveli istrage, intervjuisali svedoke itd, je kao da ste iščupali srce Međunarodnog suda. Ovo osoblje će biti osuđeno na vođenje dokumentarne istrage sa velike udaljenosti, što samo može nauditi reputaciji Međunarodnog suda. Dinamika podizanja optužnica će biti prekinuta, ostavljajući stravične zločine neistraženim i nekažnjenim.
Još jedan ključni i jedinstveni aspekt potreba za putovanjem na Međunarodnom sudu se tiče prirode postupaka koji se pred njim vode, i oslanjanja na svedočenja očevidaca. Ukoliko ovi svedoci ne mogu da putuju u Hag, sam razlog postojanja Međunarodnog suda, za koji se generalni sekretar toliko zalagao, pašće u vodu. Generalni sekretar je već obavešten o početku prvog postupka u skladu s pravilom 61, na kojem će svedoci javno svedočiti, čiji je početak zakazan za ponedeljak, 9. oktobar. Zbog velikog interesovanja medija koje će ovaj događaj nesumnjivo privući, biće utoliko teže objasniti da zbog nedostatka sredstava neće biti novih postupaka protiv drugih optuženih, bez obzira da li su oni vođe ili neposredni počinioci.
Sudije se nadalje osećaju dužnim da generalnom sekretaru ukažu na to da jednostavno smanjenje i ograničavanje aktivnosti Međunarodnog suda i čekanje na poboljšanje finansijskog stanja organizacije nije dostupna opcija. Svi oni koji su do sada optuženi imaju osnovno pravo na odbranu i na oslobađanje od optužbi ukoliko se dokaže da su nevini, što naročito važi za optužene koji su već u pritvoru. Optuženi ima pravo na pravično i ekspeditivno suđenje. Bilo kakvo odgađanje u sprovođenju krivične pravde može imati veoma negativne posledice.
Na kraju, sudije su napomenule da bi bilo izuzetno teško opravdati pred međunarodnim javnim mnjenjem (koje je u ovom momentu posebno usredsređeno na Međunarodni sud) prestanak njegovih aktivnosti isključivo iz budžetskih razloga, bez obzira koliko ozbiljni oni bili.
Sudije Međunarodnog suda stoga zahtevaju od generalnog sekretara da naloži Kancelariji podsekretara Ujedinjenih nacija za administrativne i upravne poslove da izuzme Međunarodni sud od konkretnih mera za smanjenje izdataka čije se uvođenje zahteva. Sa svoje strane, Međunarodni sud ostaje rešen da smanji svoje troškove na minimum i da štedi na izdacima gde god je to moguće, a da pritom, u isto vreme, nastavi na ispunjavanju svog specifičnog mandata.
Izbor i rotacija sudija
Tokom Osme plenarne sednice, sudija Antonio Cassese iz Italije konsenzusom je ponovo izabran za predsednika. Sudija Adolphus Karibi-Whyte iz Nigerije, konsenzusom je izabran za potpredsednika Međunarodnog suda.
Sudija Antonio Cassese će predsedavati Žalbenim većem, koje će se sastojati od sudija Adolphusa Karibi-Whytea, sudije Haopei Li (Kina), sudije Julesa Deschênesa (Kanada) i sudije Niniana Stephena (Australija).
Sudija Claude Jorda (Francuska) konsenzusom je izabran za predsedavajućeg sudiju Pretresnog veća I, koje će se sastojati i od sudije Elizabeth Odio-Benito (Kostarika), i sudije Fouada Riada (Egipat).
Sudija Gabrielle McDonald (Sjedinjene Američke Države) konsenzusom je potvrđena kao predsedavajući sudija Pretresnog veća II, koje će se takođe sastojati od sudije Lal Chand Vohraha (Malezija) i sudije Rustama Sidhwae (Pakistan).
Ovaj sastav veća ostaje na snazi do 15. septembra 1996. godine.
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org