Vojislav Šešelj

Žalbeno veće je danas odbilo žalbu Vojislava Šešelja u postupku zbog nepoštovanja suda i potvrdilo kaznu od dve godine zatvora za to što nije uklonio poverljive informacije sa svog vebsajta, suprotno nalogu Veća.

Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke, sudi se pred Međunarodnim sudom za, kako se tvrdi, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene od 1991. do 1994. godine nad nesrpskim stanovništvom u velikim delovima Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Vojvodine, Srbija.

U svojoj žalbi na presudu u prvostepenom postupku zbog nepoštovanja suda, Šešelj je od Žalbenog veća zahtevao da ukine presudu i oslobodi ga krivice. On je tvrdio da mu je Veće u prvostepenom postupku zbog nepoštovanja suda uskratilo pravo na odbranu i pravično suđenje, konkretno time što je ograničilo njegovo pravo da ima svog referenta za predmet, i tako ga sprečilo da iznese svoju odbranu na suđenju. Šešelj je tvrdio da je Veće uskratilo njegova prava time što: (i) mu nije odobrilo pomoć referenta za predmet i što nije navelo jasan i razuman odgovor na njegov zahtev da mu se odobri da ima referenta za predmet, čime je narušen princip jednakosti strana u postupku i samim tim njegovo pravo na pravično suđenje; (ii) uskratilo mu je pravo na komunikaciju s pravnim savetnikom i referentom za predmet; i (iii) time što mu je izreklo nepravičnu kaznu.

Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće u postupku zbog nepoštovanja suda pogrešno primenilo pravo tako što nije “pružilo obrazloženje” Šešelju u vezi s odlukom da mu ne odobri zahtev za pomoć referenta za predmet. Žalbeno veće je, međutim, zaključilo da ta pogrešna primena prava ne narušava valjanost presude. Žalbeno veće napominje da je Šešelj zahtevao pomoć pravnog savetnika i referenta za predmet “u svrhu utvrđivanja spiska pitanja koja su mu trebala biti postavljena tokom njegovog glavnog svedočenja kao svedoka i da se unapred pripremi za podnošenje žalbe” te da “niti je nameravao da pozove druge svedoke, osim sopstvenog svedočenja, niti da predočava dokazne predmete na suđenju. Žalbeno veće je stoga mišljenja da Šešelj nije pokazao zašto pravni savetnik nije bio u stanju da obavi gorepomenute zadatke, koji više spadaju u opis posla pravnog savetnika nego referenta za predmet”.

U odnosu na navode o kršenju prava na privilegovanu komunikaciju, Žalbeno veće je odlučilo da nije u njegovoj nadležnosti da razmatra odluke u vezi s pristupom pomoćnog pravnog osoblja poverljivim informacijama, što spada u nadležnost Sekretarijata.

Na kraju, Žalbeno veće je odbacilo Šešeljevu tvrdnju da je kazna koja mu je izrečena nepotrebno stroga, i naglasilo da je Pretresno veće u postupku zbog nepoštovanja suda “delovalo u okviru svojih diskrecionih prava navedenih u Statutu prema kojima je izreklo kaznu na osnovu činjenica u osnovi optužbi”.

Sudija Güney i sudija Tuzmukhamedov priložili su zajedničko izdvojeno i delimično protivno mišljenje.

Pretresno veće II je 9. maja 2011. izdalo Nalog umesto optužnice kojim je započet postupak protiv Šešelja zbog nepoštovanja suda zbog toga što nije uklonio poverljive informacije sa svog vebsajta, suprotno nalozima veća. Javna verzija Naloga umesto optužnice objavljena je 24. maja 2011. Konačna operativna verzija optužnice izdata je na poverljivoj osnovi 29. marta 2012. dok je javna verzija izdata 5. aprila 2012. Šešelj se 17. aprila izjasnio da nije kriv po ovoj optužbi, a suđenje je počelo 12. juna i završeno 18. juna 2012. Presuda Pretresnog veća izrečena je 28. juna 2012, a Šešelj je svoju žalbu podneo 18. jula.

Ovo je treće suđenje Vojislavu Šešelju zbog nepoštovanja suda. U prvom postupku koji se protiv njega vodio zbog nepoštovanja suda, koji je okončan 19. maja 2010, Šešelj je osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u knjizi čiji je autor obelodanio lične podatke zaštićenih svedoka. U drugom postupku zbog nepoštovanja suda, koji je okončan 31. oktobra 2011, Šešelj je osuđen na 18 meseci zatvora zbog obelodanjivanja poverljivih informacija o zaštićenim svedocima u knjizi čiji je autor. Obe ove knjige su predmet trećeg postupka zbog nepoštovanja suda.

Međunarodni sud smatra nepovredivost svojih odluka o dodeljivanju zaštitnih mera ključnim elementom procesa pravičnog suđenja i vladavine prava. Nekoliko lica koja su pokušala da ometaju sudske postupke objavljujući poverljive informacije krivično je gonjeno.