Međunarodni sud je nepovratno promenio sliku međunarodnog humanitarnog prava.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je sud Ujedinjenih nacija koji se bavi zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu tokom devedesetih godina XX veka. Od svog osnivanja u maju 1993. godine nepovratno je promenio sliku međunarodnog humanitarnog prava i pružio mogućnost žrtvama da iskažu strahote koje su videli i doživeli.
Svojim odlukama bez presedana koje se tiču genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, Međunarodni sud je pokazao da visoki položaj nekog pojedinca više ne može biti zaštita od krivičnog gonjenja.
Sud je pokazao da lica osumnjičena da snose najveću odgovornost za počinjena zverstva mogu biti pozvana na odgovornost, kao i da krivica treba da bude individualizovana, štiteći čitave zajednice od toga da budu prozvane "kolektivno odgovornim".
Međunarodni sud je postavio temelje za ono što je danas prihvaćeni standard za rešavanje sukoba i proces razvoja nakon sukoba širom sveta. Konkretno, vođe osumnjičene za masovne zločine će biti izvedene pred lice pravde. Međunarodni sud je dokazao da je efikasna i transparentna međunarodna pravda moguća.
Međunarodni sud je doprineo neospornom utvrđivanju istorijskih činjenica, boreći se protiv poricanja istine i pomažući zajednicama da se suoče sa svojom nedavnom prošlošću. Zločini počinjeni širom ovog regiona ne mogu se više poricati. Na primer, dokazano je van razumne sumnje da masovno ubistvo u Srebrenici predstavlja genocid.
Sudije su takođe donele odluku da su silovanja koja su počinili pripadnici oružanih snaga bosanskih Srba korišćena kao sredstvo terora, a sudije na suđenju u predmetu Kvočka i drugi su utvrdile da se “paklena orgija progona” odigrala u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje u severozapadnoj Bosni.
Iako se najveći broj predmeta u kojima je postupano pred Međunarodnim sudom bavio zločinima za koje se navodi da su ih počinili Srbi ili bosanski Srbi, Međunarodni sud je vodio istrage i podigao optužbe protiv osoba svih nacionalnosti. Osuđujuće presude su izrečene Hrvatima, bosanskim Muslimanima i kosovskim Albancima za zločine počinjene protiv Srba i pripadnika drugih nacionalnosti.
Dok presude Međunarodnog suda dokazuju da su sve strane u sukobima počinile zločine, Međunarodni sud smatra svoju pravičnost i nepristrasnost izuzetno važnim. Sud se ne svrstava ni na čiju stranu u sukobu i ne pokušava da stvori nikakvu veštačku ravnotežu među različitim grupama. Dokazi su osnova na kojoj tužilaštvo iznosi svoju argumentaciju. Sudije obezbeđuju pravična i transparentna suđenja, razmatrajući dokaze da bi utvrdile krivicu ili nevinost optuženog.
S obzirom da je MKSJ ustanovljen kao ad hoc sud, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je podržao njegovu strategiju okončanja rada kojom je zacrtano fazno i postepeno i organizovano zatvaranje.
Od 2003. godine sud u partnerskom odnosu blisko sarađuje s nacionalnim pravosudnim sistemima i sudovima u bivšoj Jugoslaviji u sklopu kontinuiranih napora da se ostvari pravda.
Nesumnjivo, rad Međunarodnog suda je imao veliki uticaj na države bivše Jugoslavije. Samo odvodeći neke od najviših i ozloglašenijih kriminalaca i pozivajući ih na odgovornost, Međunarodni sud je uspeo da skine ljagu nasilja, doprinese okončanju nekažnjivosti i utre put pomirenju.
Ustanovljenje
Međunarodni sud je ustanovljen u maju 1993. od strane Ujedinjenih nacija kao odgovor na masovna zverstva koja su se u tom trenutku dešavala u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Vesti o strašnim zločinima, hiljadama ubijenih i ranjenih, mučenih i seksualno zlostavljanih u zatočeničkim logorima i stotinama hiljada prognanih iz svojih domova, zgrozile su svet i podstakle Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na delovanje.
MKSJ je bio prvi sud za ratne zločine koji su osnovale Ujedinjene nacije, kao i prvi međunarodni sud za ratne zločine nakon sudova u Nürnbergu i Tokiju. Osnovao ga je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u skladu sa glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija.
Osnovni cilj MKSJ je da izvede pred sud lica najodgovornija za užasna dela poput ubistva, mučenja, silovanja, porobljavanja, uništavanja imovine i druge zločine obuhvaćene Statutom Međunarodnog suda. Izvođenjem počinilaca pred sud, MKSJ nastoji da odvrati od budućih zločina i osigura pravdu za hiljade žrtava i njihovih porodica, i time doprinese trajnom miru u bivšoj Jugoslaviji.
MKSJ, koji se nalazi u Hagu u Holandiji, podigao je optužnice protiv više od 160 osoba. Među onima protiv kojih je MKSJ podigao optužnice nalaze se šefovi država, predsednici vlada, načelnici generalštabova, ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politički, vojni i policijski rukovodioci visokog i srednjeg ranga na raznim stranama u jugoslovenskim sukobima. Optužnice MKSJ bave se zločinima počinjenim u razdoblju od 1991. do 2001. nad pripadnicima raznih etničkih grupa u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, na Kosovu i u Bivšoj Jugoskovenskoj Republici.
Zainteresovani za postupke na Sudu mogu posetiti MKSJ i neposredno pratiti suđenja. Osim toga, suđenja se mogu pratiti i zahvaljujući prenosu suđenja na ovoj internet stranici.
MKSJ se sastoji od tri glavna tela: : Veća, Sekretarijata i Tužilaštva.